Dona Ares godinama pre smrti otkrila je da ima rak, ali bolest je bila surova prema njoj.
Dona Ares, rođena kao Azra Kolaković 1. januara 1977. godine u Bihaću, bila je jedno od najzvučnijih imena muzičke scene bivše Jugoslavije. Autentična, iskrena, emotivna – njene pesme i nastupi nisu ostavljali nikoga ravnodušnim. Iza scenskog imena krila se umetnica koja je živela i stvarala srcem, do poslednjeg daha.
Godine 2014. Dona je obelodanila da boluje od raka materice, ali umesto da se povuče iz javnosti, odlučila je da svoju borbu podeli sa svetom. Snimala je video dnevnike iz bolnice, pisala iskrene statuse, i čak objavila autobiografsku knjigu “Soba za nikoga”, u kojoj bez ulepšavanja opisuje fizičku i psihičku borbu kroz koju je prolazila. Na taj način, postala je simbol hrabrosti i inspiracija mnogima koji se suočavaju s teškim bolestima.
– Znam da će me napasti svi, ali ja mislilm da je mene lično otrovalo mleko – rekla je pevačica.
Iako su se u jednom trenutku lekari ponadali da je bolest pod kontrolom, rak se vratio. Nakon višegodišnje borbe, Donna Ares je preminula 2. oktobra 2017. godine, u svom rodnom Bihaću, u 40. godini života.
Pet dana pre smrti postavila je još jednu fotografiju na svoj Instagram. Postavila je sliku pre opake bolesti, na kojoj je izgledala najbolje i napisala – Voli vas vaša Dona Ares.
Pred smrt se razvela i od supruga koji je bio uz nju sve vreme bolesti. Tada je na Facebooku otkrila da se pomirila sa životom u simbiozi s rakom i da nije bila svesna koliko će bolest brzo napredovati. Navela je i da se trudila ponašati kao najzdravija osoba uprkos svim nedostacima. Sredinom 2015. prisetila se koliko je zapravo svoj život zapostavljala zbog posla zbog kojeg nije marila za sebe.
– Upućujem ljude da nađu vremena za sebe pre svega. Mislim da je moja greška bila što to nisam radila. Meni je posao bio na prvom mestu i posao mi je bio sve. – ispričala je tada Dona za medije.
Na iznenađenje mnogih, njen dotadašnji suprug Džavid Ljubovci nije bio uz nju kad je umrla niti se pojavio na njenoj sahrani.
Naime, nakon Donine smrti, Džavid se nije oglašavao o njihovom odnosu, nikada nije otkrio razloge svađe, a jedino o čemu je govorio bilo je kako su izgledali pevačičini posljednji dani.
– Kad čovek dođe u fazu gde je svestan da odlazi, ne treba mu zamerati to što kaže. Pa tako nisam ni ja jer je to ipak sama ona znala, to je bolest. Mi koji nismo prošli kroz to ne možemo pričati o tome, ali ona i ja smo prošli kroz razne faze i znamo u našim srcima da nikada ništa loše ne mislimo o našem braku. Ne zameram joj ni na čemu jer znam da u dubini duše nije mislila ništa loše. Pogotovo kada to ode na mozak i glavu, to sve ode u drugi smer’ – ispričao je Džavid koji ni tada nije progovorio o razlozima zbog kojih se njegovo ime nije našlo na smrtovnici među ožalošćenima:
– Još u aprilu doktori u Danskoj rekli su koliko će živeti. Doslovno su u dan pogodili koliko joj je preostalo života.Njena jedina želja nakon tog saznanja bila je da te poslednje dane provede s porodicom i kod kuće. Nije bilo više načina za lečenja ili bilo šta, pa je tako preminula u kući. Samo joj se smanjila težina, pa su joj doktori davali određene lekove. Nije imala bolove, pa se možda na taj način nije mučila – poručio je on tada.
Njen odlazak ostavio je tihu prazninu u svetu muzike, ali i glasnu poruku života, snage i istine. Donna nikada nije želela sažaljenje – želela je da ljudi vide stvarnost, da se ne boje, da se bore. I upravo zbog toga, iako je fizički više nema, njen glas, reči i poruke i dalje odjekuju.
