Četvrtog dana nakon što se izgubila u šumi, rekla je da je pala sa 6 metara i slomila tibiju u levoj nozi. Ubrzo nakon toga, izgubila je patike u bujici. Tražila je bobice i voće za jelo, poput guave, i čistu vodu za piće, iako je imala ograničene veštine preživljavanja, rekla je.

„Postojao je čitav skup veština koje bih volela da sam imala, a nisam, ali mislim da su moja volja i vera bile ono što mi nije dozvolilo da odustanem“, rekla je.

Ne znajući za nju, slučaj je privukao pažnju na društvenim mrežama i nacionalnim vestima, a potraga finansirana uz pomoć donacija okupila je više od hiljadu volontera.

Rekla je da se svakog dana nada da je ljudi traže i da će stalno osluškivati helikoptere, „to mi je bio posao sa punim radnim vremenom“. Zatim, 17. dana, jedan se pojavio tačno iznad nje dok je šepala na rukama i jednoj zdravoj nozi tražeći hranu blizu vodopada. Spasena je helikopterom 24. maja 2019. godine.

„Osvrnula sam se dok smo leteli i to područje gde sam bila na vrhu vodopada nestalo je tako brzo, i niste mogli da razaznate glavu ili rep gde sam bila“, rekla je. „Bila je to samo igla u plastu sena, pronašli su me.“

„Zaista je bilo čudo“, rekla je.

Eler je nakratko hospitalizovana zbog povreda, a bolnički zvaničnici su rekli da je pored preloma tibije pretrpela teške opekotine. Rekla je da je takođe izgubila 9 kilograma, da je bila dehidrirana, da je imala teški celulitis „do te mere da su mislili da će morati da mi amputiraju stopala“ i da je bila „povređena od glave do pete“.

„Nije bilo ni centimetra mene koji nije bio izgreban ili pocepan na neki način jer je džungla tamo brutalna“, rekla je.

Tokom konferencije za novinare četiri dana nakon spasavanja, nazvala je svoje putovanje preživljavanja „izuzetno duhovnim“ i da je to „bila prilika da se prevaziđe strah od svega“.

Razmišljajući sada o tom trenutku, Eler je rekla da je bila u lošem fizičkom stanju, ali da se osećala dobro emocionalno i duhovno nakon svog iskustva u šumi.

„Zaista su se razbile neke stvari koje su me sprečavale da vidim svetlost u životu. I tako sam bila u veoma, kao, olakšanom načinu razmišljanja“, rekla je. „Rekla sam celu istinu i ništa osim istine.“

Ipak, spekulacije i glasine su se širile u vezi sa njenim iskustvom, rekla je Eler, od navoda da je bila drogirana ili da se namerno izgubila da bi zaradila novac preko GoFundMe-a.

Sve što biste mogli da smislite o tome moglo bi da objasni kako sam mogla da izađem iz takvog 17-dnevnog iskustva i budem u pozitivnom raspoloženju“, rekla je. „Mislim da su ljudi jednostavno stvarali priče kako bi njihov um mogao da shvati situaciju. Ali ono što se desilo iz toga, nažalost, jeste da je na kraju počelo da uzima svoj danak na meni.“

Eler je rekla da je napustila Maui oko šest meseci nakon spasavanja i provela vreme sa porodicom pre nego što je otišla u Indiju na nekoliko meseci kako bi prošla obuku koja bi joj pomogla da preradi traumu koju je doživela u šumi i nakon spasavanja.

Rođena u Merilendu, vratila se u SAD neposredno pre pandemije COVID-19 i putovala po zapadnoj obali pre nego što se vratila na Maui, gde je mislila da će biti „divno ponovno okupljanje“ sa mestom koje joj je bilo kao dom, ali je na kraju ponovo otvorilo stare rane.

„Čim sam sletela, trauma je počela da se javlja na dubljem nivou, samo terapija izlaganja i blizina mesta gde se dogodila“, rekla je. „Prošla sam kroz oko dve godine, rekla bih, dubokog isceljenja i zaista teških stvari. Jednostavno veoma mračno vreme.“

Rekla je da je prošla sertifikaciju za terapiju uma i tela kako bi lakše preradila svoju traumu, počela je da viđa klijente, ponovo predaje jogu i druži se.

Bila je na Mauiju tokom prošlogodišnjih razornih šumskih požara i nedavno je osetila potrebu da ponovo napusti ostrvo.

„Ono što sam primetila je da je mnogo ljudi napustilo ostrvo nakon toga, i ja sam jednostavno počela da osećam poziv da možda nisam suđena da budem ovde u ovom trenutku“, rekla je. „Verujem da su određeni ljudi tu da pomognu, a možda to nisam ja.“

Nakon toga, preselila se u Mineapolis, gde živi neko koga je viđala na daljinu.

„Osećam da mi je nervni sistem stabilniji ovde i da nisam bila suđena da držim prostor za taj proces isceljenja na Mauiju“, rekla je.

Eler je rekla da je njeno iskustvo u šumi promenilo njenu perspektivu i učinilo je prihvatljivijom za promene. Gledajući unazad, shvatila je i da mora da prođe kroz to iskustvo, ma koliko ekstremno bilo, da bi napravila lične promene, rekla je.

„Nikada nisam mogla da zamislim da ću doživeti toliko sreće u životu“, rekla je. „Verujem da se sve dešava sa razlogom i zahvalna sam na tom iskustvu, iako se još uvek oporavljam od njega.“